medicus

Koristi za zdravlje od posta

Srce, krvni sudovi, organi za disanje: Post privremeno pročišćava krvne sudove. Neunošenjem namirnica životinjskog porekla organizam iskorišćava unutrašnje masne rezerve, tako da se smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Kardiovaskularni sistem je manje opterećen, pospešuje se disanje, a time se pluća bolje snabdevaju kiseonikom.

Organi za varenje: Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.

Riba je višestruko korisna za organizam. Sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i bogat izvor mineralnih soli. Sadrži i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Haringa ima odličan udeo omega-3 i omega-6-masnih kiselina. S druge strane jako je kalorična. Riba koja je preporučljiva kod gojaznih je tunjevina. Skuša sa visokim udelom omega-3-masnih kiselina ima dobar uticaj na regulaciju krvnog pritiska.

Postom se čiste svi organi i sve ćelije od štetnih materija, a to može da pomogne kod alergija, migrena i predmenstrualnih tegoba.

Nedostaci i moguće opasnosti u toku posta

Ovakav način ishrane ima i neke nedostatke, kao što je neraznovrsnost ishrane, monotonija obroka i ponavljanje istih jela. Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla koje su glavni izvor belančevina neophodnih za zdravlje.

Većina u periodu posta preteruje sa unosom ugljenih hidrata kroz testa (pogotovo kupovnog peciva), slatkiše, sokove i preterani unos voća. Postoji opasnost od dodavanja prekomernih kilograma i samim tim svih posledica gojaznosti, čime se praktično gubi pozitivan uticaj na srce i krvne sudove pre svega. Veliki unos ugljenih hidrata a pogotovo u vidu slatkiša i prekomerne količine voćnog šećera iz voća i voćnih sokova (sa i bez dodatka šećera) ima loš uticaj na varenje.

Važna je i količina hrane, pa i u tom pogledu ne treba preterivati jer se često javljaju tegobe u vidu nadimanja, nadutosti, osećaja prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, čak i bolovi u stomaku.

Opasnosti nakon prestanka posta

U prvim danima nakon prestanka posta postoji opasnost od naglog unosa većih količina masnog mesa, jaja, sira... Posledice prejedanja su nadutost, pojačani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno ili pojačano lupanje srca, kao i povišen pritisak. Moguća je pojava bolova u stomaku, ponekad muka i povraćanje.

Korisni saveti za zdrav post

- redovni obroci (tri glavna i dve užine), u umerenoj količini

- umeren unos tečnosti u vidu vode i nezaslađenih čajeva

- raznovrsna ishrana po vrsti namirnica ali i jela

- poželjno je da svakodnevno jedan obrok od mahunarki (grašak, pasulj, boranija, soja, sočivo...), ili pečurke ali u umerenoj količini

- poželjno je bar tri puta nedeljno konzumirati ribu

- testa, pite, peciva (uključujući i integralna)... najviše 3 puta nedeljno za jedan obrok dnevno

- za sve glavne obroke preporučljivo je povrće kako sveže, tako i u salati ili kuvanom jelu

- voće, dva obroka dnevno u umerenoj količini

- koštunjičavo voće (orah, badem, lešnik...), semenke, suncokret, laneno seme, kornfleks, musli, kokice, posne grickalice... u ograničenim količinama (najviše 1 obrok dnevno, najviše 50gr)

- slatkiši, voćni sokovi (sa ili bez dodatnog šećera) u ograničenim količinama (najviše tri puta nedeljno)

Kada se post ne preporučuje

Ženama koje u skorije vreme planiraju trudnoću: izuzetno posna ishrana smanjuje šanse za trudnoću.

Deci, trudnicama, dojiljama, starijim osobama, kao i osobama koje boluju od težih bolesti.

Post se ne preporučuje ni osobama koje su izložene visokom stepenu stresa, imale su teži stresni događaj u prethodnih nekoliko meseci, imaju veći psihički napor....

Post se ne preporučuje osobama koje rade na poslovima koji zahtevaju enormni fizički napor, praćene obilnim znojenje i izvode se u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima: rudari – jamski radnici, livci, topioničari, radnici na topljenju stakla, itd.

Pre započinjanja dužeg posta korisno je uraditi laboratorijske analize krvi i mokraće i obaviti lekarski pregled, pa i promenu načina ishrane primeniti uz savet svog lekara.

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve - potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tice uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela, smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela."